Ja, ja, ja i ja, pa zato ja ja ja

Znam da svi znate da smo mi ljudi sebična stvorenja. Ono što ja tvrdim je da se svaka naša aktivnost, svaka misao vrti oko te sebičnosti. Uzmite za primer bilo koji čin – ljubav, briga o drugom, mržnja, humanost, ekologija, razgovor, druženje – u svakom ćete naći da je sebičnost suštinski motivator. Šta god da radimo, radimo iz sebičnosti. Čak i ako bi neko želeo da se oslobodi od sebičnosti, to bi samo po sebi bilo sebičan čin. Na stranu to što je to (skoro) nemoguće. Osim ako neko prestane da diše. Ali i tad će motivacija da bude sebična.

Postoji jedna budistička priča u kojoj je jedan učenik došao pred Budu i rekao mu da želi da se oslobodi od stradanja. Buda mu je odgovorio da prestane da želi. Učenik je radio na tome da prestane da želi, ali se posle određenog vremena vratio kod Bude i rekao mu: „Ja nemam više ni jednu želju. Osim želje da nemam želje. Kako da se oslobodim od nje?“ Buda se nasmešio i odgovorio mu: „Nemoj da se trudiš toliko“.

Poenta je: ako je svaka naša motivacija sebična, onda da batalimo unutrašnji dijalog „Da li ovo može da se protumači kao sebično?“ i da budemo ono što smo – Ljudi.

U komentarima možete slobodno da ostavite primere nesebičnosti, ali nemojte da se ljutite ako ih pobijem.

02.07.2009.